Pominjale su se tri opcije, jedna je ipak otpala. Ona kojoj se Marko Asensio najviše nadao. Real je odlučio: nema novog ugovora za 26-godišnjeg fudbalera, iako to znači da će narednog leta moći da ode kao slobodan igrač.
Druga opcija je da pronađe klub spreman da plati 30.000.000 evra za obeštećenje. Takvog zasad nema – mada su se pominjali i Liverpul i Milan, koji čini se nema para za takvu operaciju – delom i zato što se sam Asensio nadao ostanku u Madridu.
Kraljevski klub je zauzeo drugačiji stav. Mladi Brazilci u sastavu Karla Ančelotija svakako su već skratili minutažu Asensiju i u njima Real vidi budućnost. Ako Asensio ostane na stadionu „Santjago Bernabeu“ rizikuje klupu za rezervne igrače, možda i gubitak mesta u reprezentaciji Španije, iako je do sada uživao poverenje selektora Luisa Enrikea.
U sličnoj situaciji je i Dani Sebaljos, s tim da on nije tako siguran u državnom timu. A ni u Realu. Kao i Asensiju, ni njemu neće biti ponuđen produžetak saradnje koja ističe sledećeg leta. Sebaljosev slučaj se razlikuje u tome što on sam forsira povratak u Betis, baš kako bi bio deo reprezentacije na Mundijalu.
Karlo Ančeloti će svakako računati na njih ako ostanu, kao što je prošle radio sa Geretom Bejlom, Marselom i Iskom. Nisu bili standardni, ali nije ni da su bili precrtani.
Dakle, Marko Asensio na prodaju. Za cenu od 30.000.000 evra čini se dobar ulov?
Centar Denvera pristao na petogodišnji produžetak saradnje vredan 264.000.000 dolara
Još nije zvanično, ali trebalo bi da postane u toku noći jer je “veče slobodnih agenata” rezervisano za potpisivanje ugovora u NBA ligi. Od jednog će se svima zavrteti u glavi, a kao što je odavno najavljeno, odnosi se na Nikolu Jokića.
Po saznanjima Atletikovog novinara Šemsa Čaranije, srpski centar i Denver već su usaglasili nastavak saradnje po kom će dvostrukom uzastopnom MVP-u lige pripasti 264.000.000 dolazara za još pet godina među Nagetsima. Zapravo, peta godina (2027-2028) biće Jokićev izbor. Ako odluči da ostane, dobiće 60.000.000.
Reč je o najvećem ugovoru za jednog igrača u istoriji NBA lige, te ga Amerikanci nazivaju “supermaksimalan ugovor”.
Prethodni put kada je Jokić potpisao petogodišnji ugovor sa Denverom, 2018. godine, cifra je bila 148.000.000 dolara, Zaslužio je momak iz Sombora ovo povećanje plate, s tim da će sada očekivanja da povuče Denver ka zapaženom učinku i u plej-ofu biti mnogo veća. Novi saigrači trebalo bi da mu pomognu u tome. Prošle sezone Denver je stigao do polufinala Zapadne konferencije, u kom je poražen od kasnijeg učesnika velikog finala, Finiksa. I to ubedljivih 4:0.
Pored Jokića, fantastičan ugovor obezbedio je i Bredli Bil, koji će za ostanak u Vašingtonu još pet godina dobiti 251.000.000 dolara. Njih dvojica bacili su na treće mesto dosadašnjeg rekordera Janisa Adetokunba, koji u Milvokiju ima 228.200.000 dolara za pet sezona. Pored Srbina i Grka, među petoricom najplaćenijih košarkaša NBA lige je još jedan Evropljanin, slovenački reprezentativac Luka Dončić sa 215.100.000 u Dalasu, dok uz Bila, čast Amerikanaca brani Stef Kari sa četvorogodišnjom platom u Golden Stejtu od 215.300.000 dolara.
Savršeno je funkcionisao u tandemu sa Markusom Vilijamsom i Stefanom Jovićem u Crvenoj zvezdi, sada bi to mogao da radi u Bolonji sa Milošem Teodosićem. Italijanske novine Prealpina javljaju, naime, da je Virtus ozbiljno zagrizao za saradnju sa srpskim internacionalcem Bobanom Marjanovićem.
Koliko je to realno, ostaje da se vidi. Ima Virtus para, ali ima i Marjanović garantovan ugovor u Hjuston Rokitsima, koji bi mu u sledećoj sezoni doneo 3.500.000 dolara, pošto ga je Dalas tamo poslao u trejdu za Kristijana Vuda. Dodao je pride i Treja Burka, Markisa Krisa, Sterlinga Brauna…
Podsetimo, Marjanović je Evroligu poslednji put igrao u dresu Crvene zvezde u sezoni 2014/2015. Tada je u proseku beležio 16,6 poena po meču uz osam skokova.
To su ipak neka prošla vremena. Marjanović u avgustu slavi 34. rođendan, odbrambena igra je oduvek bila diskutabilna, a u NBA ligi se nije naigrao. Ali ako mu se lopta spusti pod obruč apsolutno je nezaustavljiv. Ne deluje nam mnogo verovatno, ali sačekajmo da vidimo…
Posle Erlinga Halanda, Mančester Siti je danas potvrdio i drugo letnje pojačanje.
Novi član engleskog šampiona je nemački golman Štefan Ortega (29). On je došao iz Arminije Bilefeld kao slobodan igrač pošto mu je istekao ugovor.
Ortega ima 29 godina i jedno je od otkrića prethodne sezone u nemačkom fudbalu. Iako je Arminija ispala iz lige, Ortega je bio jedan od najboljih golmana nemačkog šampionata. Drugi je po broju odbranjenih šuteva (128) u Bundesligi prošle sezone. Ispred je bio samo JanZomer. Procenat odbrana mu je bio 73,7 odsto što je sjajno ako se zna u kakvom timu i sa kakvim saigračima je igrao. A istakao se i po sjajnoj tehnici i igri nogom. I to je verovatno ono što je najviše privuklo PepaGvardiolu…
Zbog svih Orteginih kvaliteta još sredinom sezone je postalo jasno da će on biti jedan od najtraženijih golmana u Nemačkoj. Tada je počeo da se interesuje Bajern i u jednom trenutku je delovalo da će Nemac španskog porekla završizti kao alternativa Nojeru u Minhenu. Interesovali su se i Šalke, Herta, još neki klubovi…
A onda je pravo niotkuda iskočio Mančester Siti i za tili čas se dogovorio sa Ortegom. Nemac dolazi da bude alternativa neprikosnovenom Edersonu ali će mu sigurno biti teža konkurencija nego Amerikanac ZekStefen koji je u prošloj szeoni bio drugi golman Građana. Zbog igre nogom i tehnike, Ortega je profil golmana kakve voli Gvardiola i koji mnogo više prija Sitijevom stilu igre od Stefena koji će se negde preseliti na pozajmicu. Treći golman ostaje veteran SkotKarson koji je nedvano produžio ugovor na još godinu dana.
Hari Kejn je godinama jedan od najboljih centarfora sveta, Hjon Min Son je protekle sezone podelio Zlatnu kopačku Premijer lige sa Mohamedom Salahom, Ivan Perišić je stigao kao dokazan igrač iz Intera, Dejan Kuluševski oplemenio igru po krilu tokom proleća, a u naredni takmičarski ciklus Totenhem ulazi još snažniji, jer je ozvaničio transfer Rišarlisona.
Brazilac je potpisao ugovor na pet godina sa londonskim klubom, pošto je u noći između četvrtka i petka u otadžbini prošao lekarske preglede, naredne sedmice će doputovati u Englesku i pojačati tim Antonija Kontea koji deluje moćno u navali. Do sredine minulog prvenstva oslanjao se uglavnom na Kejna i Sona – i njihovo partnerstvo je delovalo izvanredno – a tek sad dobija novu dimenziju više dolaskom doskoršanjeg člana Evertona. Napadačka linija koja garnatuje golove.
Mada…
„Definitivno će poboljšati Totenhemovu ekipu. Doneće joj raznolikost, ali nije baš mlad. Ima već 25 godina, to je doba kad potencijal morate da prebacite na viši nivo i ako to neko može da uradi onda je to Konte. Kao navijač Arsenala, ipak, nisam razočaran, jer ne verujem da bi imao mesta u prvih 11 u ekipi Mikela Artete. Rišarlison će se definitivno boriti za mesto u ekipi, ali nisam siguran da će biti starter“, rekao je nekadašnji član Arsenala, Džek Vilšir.
Rišarlison je plaćen 70.000.000 evra i trebalo bi da se sjajno uklopi u stil igre kakav zagovara Konte, gde do izražaja dolaze napadači sposobni da se izvuku na bok i odatle prete. A popularni Riči je za klub sa Gudisona postigao 53 gola i dodao 14 asistencija na 152 utakmice, što je veliki napredak u odnosu na period kad je tek stigao u Veliku Britaniju (u dresu Vortforda bio precizan samo pet puta) i tek se očekuje da na novom Vajt Hart Lejnu zablista. Pogotovo što će prvi put u karijeri igrati Ligu šampiona, a sa ovako pojačanim ekipom možda ће Totenhem postaти i kandidat za napad na titulu. Uostalom, Konte ih je osvajao sa Juventusom i Interom u Italiji, te Čelsijem u Engleskoj, pa…
Pre Rišarlisona, Totenhem je besplatno, pošto su im istekli ugovori, doveo golmana Frejzera Forstera iz Sautemptona i krilnog napadača Intera Ivana Perišića, dok je Brajtonu platio oko 30.000.000 evra za zadnjeg veznog Iva Bisumu.
Četiri pojačanja za četiri sedmice doveo je sportski direktor Fabio Paratiči. I nije kraj.
“Još jednom smo pokazali da smo neprikosnoveni u ovom sportu o čemu najbolje svedoče rezultati kroz istoriju”
Najbolji srpski basketaš Dušan Domović Bulut drugu godinu uzastopno učesnik je najjačeg svetskog takmičenja u basketu 3×3 – BIG 3 ligi koja se organizuje u Čikagu. Sa ekipom Elijensa, u kojoj je kao prvi Evropljanin i kapiten, na startu takmičenja zabeležio je pobedu i poraz. Tim Enemisa u kome igra Ajzea Ostin, bivši centar FMP-a savladan je sa 52:44, dok je poraz pretrpljen u duelu sa ekipom Tripletsa 50:33, koja je glavni favorit za šampionsku titulu.
“To je strašan tim u kome su sva petorica igrača sa NBA iskustvom. Oni su dvostruki prvaci, a lider ekipe je sedmostruki NBA Ol-star igrač Džo Džonson. Ipak zaslužniji za pobedu u tom duelu su bila braća Pargo, Džeremi i Dženaro. Ali, ako je poraz morao da se dogodi, onda je dobro štobse desio sada, jer ćemo sigurno uvediti gde smo grešili i iz toga izvući pouke za nastavak takmičenja”, sumira utiske Bulut i dodaje:
“Otežavajuća okolnost za nas je bila činjenica da nismo bili u kompletnom sastavu. Nedostajao nam je Letonac Lasmanis, sjajni šuter spolja. Kompletni nismo bili ni u prvom meču, ali taj duel smo odigrali na maestralan način”.
O celokupnoj organizaciji takmičenja, Domović Bulut ima samo reči hvale…
“Prvoklasno je sve urađeno, na NBA nivou. Igra se u velikoj dvorani, a utakmice prati nekoliko hiljada ljudi. Atmosfera je posebno uzavrela oko samog terena. Mnogo je takozvanog ‘treš toka’, ali i pored toga igrači se međusobno veoma poštuju”, – objasnio je srpkski basketaš koji će predsrojećeg vikenda igrati protiv ekipe u kojoj između ostalih igraju bivši košarkaš Makabija i Detroita Vil Bajnam, šampion NBA lige sa Dalasom Kori Bruer, pobednik u zakucavanjima na Ol staru 2007. Džerald Grin, a trener je legendarni Geri Pejton.
Tokom boravka u Čikagu Domović Bulut je imao sreću da upozna istinsku legendu NBA lige, člana Drim tima 1 i čoveka koji je svojevremeno bio veliki rival Majkla Džordana – Klajda Drekslera-
“On je komesar BIG 3 lige, a ujedno njegov sin Adam je moj saigrač. Njih dvojica su jako vezani, prati sve naše utakmice, pa smo jednom prilikom bili na ručku. Sjajno iskustvo je bilo upoznati takvu NBA zvezdu, člana Kuće slavnih u Springfildu”.
Četvorostruki svetaki prvak sa nacionalnim timom je sa oduševljenjem ispratio trijumfalan put naše reprezentacije na planetarnom šampionatu u Antverpenu.
“Čestitke momcima na sjajnom rezultatu. Još jednom su dokazali da se na svetu najbolji basket igra u Srbiji. U meču sa Letonijom pokazali su pravi karakter, da kao tim imaju pravu hemiju i da poseduju hrabrost. Već tada sam znao da će ostvariti odličan rezultat, jer su kao tim imali znatno više iskustva od ostalih. Još jednom smo pokazali da smo neprikosnoveni u ovom sportu o čemu najbolje svedoče rezultati kroz istoriju”.
Klub sa Malog Kalemegdana započinje novo poglavlje, bez Dejana Radonjića
Sve što je lepo ne traje večno, pa je tako jednom morao da dođe kraj i ovoj saradnji Dejana Radonjića i Crvene zvezde, zaokruženoj sa dve triple krune. Trajalo je kraće nego prvi mandat i rastanak je sve iznenadio, najviše zato što je odmah posle zaokruživanja još jedne perfektne sezone u domaćim i regionalnim okvirima postojala otvorena i jasna želja obe strane da se potpiše novi ugovor.
Neko bi rekao da se vizije dve strane nisu poklopile, neko da je jednostavno došlo do zasićenja posle dvogodišnje apsolutne dominacije u teškim okolnostima… Svakako Dejan Radonjić je posle nekoliko dana vaganja izabrao Panatinaikos, a Crvena zvezda nastavlja život bez svog najtrofejnijeg trenera.
Nije klubu sa Malog Kalemegdana prvi put da se našao u sadašnjoj poziciji. Strateg iz Podgorice odlazio je i 2017. godine, ali ovog puta je drugačije. Drugačije iz razloga što sada postoji veća i realnija šansa da večiti rival preuzme baklju i zagospodari regionalnom košarkaškom scenom. Što ne mora nužno da bude uzročno-posledična veza, ali među navijačima elemenata za takvo razmišljanje ima.
Kada je Radonjić odlazio pre pet godina Partizan se još nalazio u tranzicionom periodu nakon odlaska Duška Vujoševića, sa novom upravom, repovima prošlosti i u rascepu između želja i realnosti, pa je Crvenoj zvezdi u neku ruku bilo lakše da napravi rez i sprovede interne promene koje su dovele do postavljanja Dušana Alimpijevića na klupu i gotovo kompletnog novog igračkog kadra. Tada je Budućnost bila najveći konkurent za titulu. Danas Partizan sa Željkom Obradovićem na klupi ima dugoročnu viziju koju želi da sprovede u delo. Posle devet godina zaigrao je finale Jadranske lige, a posle osam povratio status evroligaša pa su tako i ambicije u Humskoj 1 veće.
Iz tog razloga Crvena zvezda nalazi se na decenijskoj raskrsnici. I upravo zbog nespornih ambicija najvećeg sportskog takmaca, Zvezdina uprava ima donekle obavezu prema klupskim pristalicama, a pre svega prema ostvarenim rezultatima da povuče prave poteze kako bi zadržala konkurentan sastav i sačuvala evroligaški status u budućnosti. Isto tako i oni koji ispunjavaju tribine na svakoj utakmici treba da ostanu realni sa očekivanjima jer nijedna promena nije laka, pogotovo kada odlazi trener koji je postao sinonim najvećih klupskih uspeha novijeg doba.
Pre Radonjića kofere su spakovali Ostin Holins koji je ispunio dečački san da zaigra za Makabi Tel Aviv i Dejan Davidovac koji je otkrio kako se Crvena zvezda kasno javila da pregovara o nastavku saradnje. Ugovori su istekli Nejtu Voltersu, koji je svoj drugi boravak u Beogradu završio odmah posle finala Jadranske lige, zatim kapitenu Branku Laziću, Marku Simonoviću i Majku Cirbesu. Nikola Kalinić je iskoristio opciju izlaska iz ugovora i njegov status je i dalje nepoznat, dok je klub iskoristio mogućnost da automatski produži sa Eronom Vajtom. Uz američkog krilnog centra igrački kadar čine još Luka Mitrović, Stefan Lazarević, Ognjen Dobrić, Nikola Ivanović, Stefan Marković i Ognjen Kuzmić. Nisu baš igrači za bilo kog evroligaša, ali su kod Radonjića pošteno obavljali svoj deo posla.
Suština je da u Crvenoj zvezdi veruju da ni eventualni gubitak titule neće dovesti do pucanja po šavovima. Zbog toga ni otvaranje novog poglavlja nije bauk za vodeće ljude u klubu, najviše iz razloga što je sadašnja uprava s dolaskom na Mali Kalemegdan 2011. godine već prošla trnovit put kako bi Zvezdu sa ivice gašenja podigla do najdominantnije ekipe regiona. Neće biti lako da se nadomeste svi postojeći i eventualni gubici, ali postoji sistem.
Sada je na sportskom sektoru i vrhu Zvezde da dođe do pravih rešenja.
Igrači Crvene zvezde ovog leta su treniralii znatno jačim tempom nego ranije, a pojedini prvotimci, pre svega oni strani, do sada u karijeri nisu bili u prilici da rade sličnim intenzitetom. Sve to je urađeno sa ciljem da se prava forma dostigne u završnici kvalifikacija, ali i za tri najteža moguća gostovanja u Superligi protiv Vojvodine, Čukaričkog i Partizana koji su na programu do kraja narednog meseca
Utakmica sa Koprom je na neki našin zaokružila bledunjavu sliku sa Zvezdinih pripremnih utakmica u Sloveniji ovog leta, ali i više nego jasno kompletnom sportskom sektoru na stadionu Rajko Mitić pokazala da je dovođenje kvalitetnog špica, drugačijeg profila od Ohija Omoidžuanfa i MilanaPavkova, neophodno da bi se zaokružila kompletna ideja igre šefa struke crveno-belih Dejana Stankovića. Crvena zvezda je u pripreme za narednu sezonu ušla s namerom da ubrza igru i protok lopte, dodatno se približi ozbiljnom evropskom nivou, a za to je neophodno postaviti još jedan deo slagalice na svoje mesto.
Ono što je bilo više nego evidentno tokom priprema u Sloveniji jeste da su igračima srpskog šampiona noge teže nego ikada u letnjem prelaznom roku. To se čak moglo videti i na licima tokom meča sa Koprom, kada je i pored dominacije na terenu i pritiska na gol protivnika, izostala svežina baš onda kada je trebalo da se uđe u realizaciju. Da se nisu povredili Ohi i Pavkov, da je novi špic možda već bio tu, možda bi bilans u Sloveniji bio povoljniji, ali rezultat nije imao apsolutno nikakav značaj za Dejana Stankovića u proteklih sedam dana. A takav slučaj će biti i u nedelju u Sočiju na generalnoj probi protiv Zenita, koja ne stiže u baš najboljem trenutku za crveno-bele, s obzirom da su daleko od takmičarske forme.
Temperamentni strateg je svesno ušao u rizik ovog leta, jer se odlučio za sličnu taktiku sa zimskih priprema. Tada je zajedno s kondicionim trenerom Federikom Panončinijem, u čiji rad neizmerno veruje, tempirao fizičku formu igrača za one najvažnije mečeve i pogodio pravo u metu, pa je Crvena zvezda najbolje trčala kada je to bilo najbitnije – na prvom prolećnom derbiju protiv Partizana koji je preokrenuo čitavu sezonu u Superligi, a potom i u dvomeču sa Rendžersom, kada su crveno-beli delovali spremnije od jedne snažne i ozbiljne ostrvske ekipe. Ali im je nedostajalo sreće da se domognu četvrtfinala Lige Evrope.
Federiko Panončini
Igrači Crvene zvezde ovog leta su trenirali znatno jačim tempom nego ranije, a pojedini prvotimci, pre svega oni strani, do sada u karijeri nisu bili u prilici da rade sličnim intenzitetom. To se čak moglo i proceniti na osnovu nekih izjava, ali isto tako i svi deluju svesno da bi sve to na kraju trebalo da se vrati kroz igru i rezultate onda kada to bude najvažnije, a to je završnica evropskih kvalifikacija. Cilj stručnog štaba srpskog šampiona jeste da igračima noge budu mnogo lakše od 2. do 25. avgusta, da se ne dođe u situaciju da u trećem kolu kvalifikacija ekipa nema dovoljno daha da prebrodi glavnu prepreku i propusti šansu da obezbedi grupnu fazu Lige Evrope, ali i stigne u predvorje toliko željene Lige šampiona. Kompletan taj plan je utemeljen i ima jasne osnove, s obzirom da crveno-bele sve do 13. novembra, kada se zvanično završava jesenji deo sezone, očekuje čak 35 utakmica. Od toga sigurnih 10 na evrosceni, bez obzira na to u kom takmičenju Stankovićev tim bude nastupao.
Stručni štab Crvene zvezde nije bio opterećen mečevima na pripremama s obzirom da je bio sestan da ekipu do trećeg kola kvalfikacija 2. ili 3. avgusta, očekuje čak četiri prvenstvena kola, što bi trebalo da predstavlja dovoljan vremenski period za rasterećenje mišića. Srpski šampion izvesno neće izgledati lepršavo i rastrčano protiv Radničkog, Kolubare, Mladosti i Radnika, baš kao što nije ni proletos protiv Čukaričkog, Radničkog iz Niša i Proletera, ali se onda razletela u 166. večitom derbiju i delovala upravo fizički nadmoćnije od ekipe Aleksandra Stanojevića.
Treba imati na umu i da crveno-bele do 25. avgusta očekuje plej-of jednog od dva glavna evropska takmičenja, a u međuvremenu i tri najteža moguća gostovanja u Superligi protiv Vojvodine (6. avgust), Čukaričkog (20. avgust) i Partizana (31. avgust). Sve to dovoljno pokazuje zbog čega se stučni štab DejanaStankovića odlučio za ovakvu strategiju na letnjim pripremama. Jednostavno, do tog 13. novembra i meča 19. kola Superlige sa Radnikom u Surdulici biće samo dvonedeljna reprezentativna pauza krajem septembra, ostatak vremena provešće pod do sada nezapamćenim ritmom. Primera radi, grupna faza Lige šampiona kreće već 6. septembra, a završava se već 2. novembra, dok će se dan kasnije okončati i grupne faze Lige Evrope i Lige konferencije.
Ostaje da se vidi kako će se u tom žestokom ritmu naći Crvena zvezda, koja ima dobre osnove s obzirom da poseduje prilično širok igrački kadar, koji će pretrpeti samo sitne korekcije dolaskom novog napadača, odnosno eventualnom promenom na mestu štopera u slučaju definitivnog odlaska Strahinje Erakovića.
Poraz od Letonije nije samo doveo Srbiju u nelagodnu poziciju uoči druge faze kvalifikacija za Mundobasket, već je izvukao najslabije napadačko izdanje ne samo ove, već svih ekipa naše zemlje koje su se našle na parketu tokom tri ciklusa kvalifikacija – za Mundobasket 2019, za Evrobasket 2022. i Svetski kup naredne godine. Dosadašnji negativni rekord držali su igrači koji su poraženi na Kritu od Grčke (63:70) u razigravanju za Kinu…
Pošto je Belgija deklasirala Slovačku i obezbedila prolaz dalje, Letonija u drugu fazu ulazi sa skorom 2-2 i boljim međusobnim odnosom u odnosu na Srbiju, koja sada mora da vrati dugove iz novembra i pobedi u Nišu kako bi sa istim odnosnom započela avgustovski ciklus. Belgija bi u tom slučaju dalje prošla sa jednom pobedom i tri poraza.
Za one koji možda ne znaju, rezultati mečeva sa Slovačkom ne računaju se u nastavku iz razloga što je Grupa B sa kojom se ukrštamo “skraćena“ na tri selekcije pošto je Belorusija diskvalifikovana, pa su tako Grčka, Turska i Velika Britanija automatski prošli dalje. Situacija u Grupi B je sledeća – Grčka nosi sa sobom tri pobede i poraz od Velike Britanije, koja u nedelju od 17 časova po srednjoevropskom vremenu dočekuje Tursku u Njukaslu. Obe ekipe trenutno imaju skor 1-2.
Puleni Ergina Atamana su u ovom susretu favoriti, a iako još nije određeno 12 igrača koji će se pojaviti na parketu dvorane na severu Ostrva, poznato je da su u kombinaciji Šejn Larkin, Furkan Korkmaz, Džedi Osman, Alperen Sengun, Sertač Šanli, Melih Mahmutoglu… Dakle, više nego respektabilan sastav.
Posle utakmice u Rigi Srbiji je za plasman na Mundobasket potrebno šest pobeda! Počev od Belgije u nedelju. Za miran san ekipa Svetislava Pešića treba da nadigra Veliku Britaniju oba puta – dobila Grčku rezultatom 78:69 kod kuće na startu kvalifikacija – baš kao i Tursku koja će izvesno biti direktan takmac za jednu od tri pozicije, uz bar polovičan učinak protiv Helena. Gledaćemo često i u dvorište Letonije, ali da bismo mi bili sigurni šest pobeda znači i siguran plasman dalje. Odnosno, da u narednih sedam utakmica dozvolimo jedan poraz. Ponavljamo, situacija može da se koriguje shodno rezultatima konkurencije…
Za početak druge faze sve selekcije imaće na raspolaganju najbolje igrače, za Srbiju će izvesno nastupati Nikola Jokić, Letonija će biti jača za Kristapsa Porzingisa, a Grčka za Janisa Adetokunba. Uz, naravno, ostale prvotimce koji nisu bili na raspolaganju u dosadašnjim kvalifikacijama… Zavisno od rasporeda utakmica u poslednjoj nedelji avgusta, znaćemo i dalji put do sigurnog učešća na Svetskom kupu, odnosno šta nas čeka u utakmicama kada klupske sezone startuju.
Kako je na talonu overavanje vize za veliko takmičenje Grčka i pogotovo Turska sigurno će iskoristiti benefite dobre komunikacije sa klubovima da pozovu što više evroligaških košarkaša. To će i Svetislava Pešića primorati da izvuče ono najbolje od večitih koji će naredne jeseni zajedno nastupati u Evroligi. Tu se javlja potencijalni problem u slučaju novog preklapanja kalendara dva takmičenja, odnosno da se klupske i reprezentativne utakmice igraju istog dana ili u razmaku manjem od 24 časa, što je dosad redovno bio slučaj. Isto se odnosi i na asove iz drugih evropskih klubova najvišeg ranga.
Ugovor sa Gazijantepom biće potpisan na dve godine
vantura Marka Jevtovića u Partizanu potrajala je samo pet meseci. Pred kraj januara došao je da pomogne ekipi u nameri da osvoji titulu, sad je napušta usred pripremnog perioda. Provereni vezista će karijeru nastaviti u Turskoj, pošto je prihvatio ponudu Gazijantepa.
Dogovor je utanačen u minula dva dana. Najpre je Jevtović dobio poziv čelnika ambicioznog kluba da se vrati u tamošnju Superligu, potom je želju predočio sportskom direktoru crno-belih Ivici Ilijevu i treneru Iliji Stolici i uz njihovo razumevanje okončao misiju u Humskoj. Zemunac će do kraja sedmice napustiti pripreme Parnog valjka u Sloveniji i pridružiti se saigračima u novom klubu.
Jevtović će potpisati na dve godine, a zanimljivo da se na ovaj korak odlučio koristeći opciju iz ugovora sa Partizanom overenog zimus. Tad je u njega uvrštena klauzula da može da napusti klub u slučaju zadovoljavajuće ponude i ona se desila upravo u ovom prelaznom roku.
Neplaniran odlazak Marka Jevtovića stvoriće dodatne probleme stručnom štabu. Najpre u završnici priprmenog perioda, jer je osvajač duple krune iz 2017. dosad korišćen u odbrani, u odsustvu centralnih defanzivaca, ali i za nastupajuću sezonu, gde trener Ilija Stolica gubi opciju koja mu je delovala sigurno.
Sve je izvesnije da će u ovakvoj situaciji Partizan posegnuti za još jednim rešenjem na poziciji zadnjeg veznog. Tim pre što je velika verovatnoća da klub napusti i kapiten, Saša Zdjelar.
Federiko Panončini
