Klub sa Malog Kalemegdana započinje novo poglavlje, bez Dejana Radonjića
Sve što je lepo ne traje večno, pa je tako jednom morao da dođe kraj i ovoj saradnji Dejana Radonjića i Crvene zvezde, zaokruženoj sa dve triple krune. Trajalo je kraće nego prvi mandat i rastanak je sve iznenadio, najviše zato što je odmah posle zaokruživanja još jedne perfektne sezone u domaćim i regionalnim okvirima postojala otvorena i jasna želja obe strane da se potpiše novi ugovor.
Neko bi rekao da se vizije dve strane nisu poklopile, neko da je jednostavno došlo do zasićenja posle dvogodišnje apsolutne dominacije u teškim okolnostima… Svakako Dejan Radonjić je posle nekoliko dana vaganja izabrao Panatinaikos, a Crvena zvezda nastavlja život bez svog najtrofejnijeg trenera.
Nije klubu sa Malog Kalemegdana prvi put da se našao u sadašnjoj poziciji. Strateg iz Podgorice odlazio je i 2017. godine, ali ovog puta je drugačije. Drugačije iz razloga što sada postoji veća i realnija šansa da večiti rival preuzme baklju i zagospodari regionalnom košarkaškom scenom. Što ne mora nužno da bude uzročno-posledična veza, ali među navijačima elemenata za takvo razmišljanje ima.
Kada je Radonjić odlazio pre pet godina Partizan se još nalazio u tranzicionom periodu nakon odlaska Duška Vujoševića, sa novom upravom, repovima prošlosti i u rascepu između želja i realnosti, pa je Crvenoj zvezdi u neku ruku bilo lakše da napravi rez i sprovede interne promene koje su dovele do postavljanja Dušana Alimpijevića na klupu i gotovo kompletnog novog igračkog kadra. Tada je Budućnost bila najveći konkurent za titulu. Danas Partizan sa Željkom Obradovićem na klupi ima dugoročnu viziju koju želi da sprovede u delo. Posle devet godina zaigrao je finale Jadranske lige, a posle osam povratio status evroligaša pa su tako i ambicije u Humskoj 1 veće.
Iz tog razloga Crvena zvezda nalazi se na decenijskoj raskrsnici. I upravo zbog nespornih ambicija najvećeg sportskog takmaca, Zvezdina uprava ima donekle obavezu prema klupskim pristalicama, a pre svega prema ostvarenim rezultatima da povuče prave poteze kako bi zadržala konkurentan sastav i sačuvala evroligaški status u budućnosti. Isto tako i oni koji ispunjavaju tribine na svakoj utakmici treba da ostanu realni sa očekivanjima jer nijedna promena nije laka, pogotovo kada odlazi trener koji je postao sinonim najvećih klupskih uspeha novijeg doba.
Pre Radonjića kofere su spakovali Ostin Holins koji je ispunio dečački san da zaigra za Makabi Tel Aviv i Dejan Davidovac koji je otkrio kako se Crvena zvezda kasno javila da pregovara o nastavku saradnje. Ugovori su istekli Nejtu Voltersu, koji je svoj drugi boravak u Beogradu završio odmah posle finala Jadranske lige, zatim kapitenu Branku Laziću, Marku Simonoviću i Majku Cirbesu. Nikola Kalinić je iskoristio opciju izlaska iz ugovora i njegov status je i dalje nepoznat, dok je klub iskoristio mogućnost da automatski produži sa Eronom Vajtom. Uz američkog krilnog centra igrački kadar čine još Luka Mitrović, Stefan Lazarević, Ognjen Dobrić, Nikola Ivanović, Stefan Marković i Ognjen Kuzmić. Nisu baš igrači za bilo kog evroligaša, ali su kod Radonjića pošteno obavljali svoj deo posla.
Suština je da u Crvenoj zvezdi veruju da ni eventualni gubitak titule neće dovesti do pucanja po šavovima. Zbog toga ni otvaranje novog poglavlja nije bauk za vodeće ljude u klubu, najviše iz razloga što je sadašnja uprava s dolaskom na Mali Kalemegdan 2011. godine već prošla trnovit put kako bi Zvezdu sa ivice gašenja podigla do najdominantnije ekipe regiona. Neće biti lako da se nadomeste svi postojeći i eventualni gubici, ali postoji sistem.
Sada je na sportskom sektoru i vrhu Zvezde da dođe do pravih rešenja.
